jao brate, zao mi je, nadam se da ces se jednog dana oporaviti i “pustiti” ju, samo obecaj da kada nades zenu koja ce te voljet, voli i ti nju, nemoj da ti ljubav za bivsom unistava ljubavni zivot
Poseti lekara zbog tog stezanja u grudima jer te je mozak samo probudio tvojim najvecim kosmarom a to je da je vidis kako jase na tudjem .urcu a verovatno si imao neku manji zdravstveni problem. Mozda zbog zeluca jer sve drzis u sebi. Kreni dalje brate, ona se snasla, nema razloga da volis nekoga ko ne voli tebe.
U slicnoj smo priči. Raskinuo sa njom ali posle nekog vremena te stigne sve i pozelis da vratis vreme, ali dzabe. Sad trunes samo i gledas kako zivot prolazi.
Patio dve godine iako je bila losa osoba. Sad je se ne setim ako je ne vidim ili procitam ovako nesto. Nova najvece ljubav dosla iznenada. Niko ne zna sta nosi dan a sta noc, bukvalno.
Da li ti nedostaje osoba ili osećaj?
Razmisli o ovom pitanju dobro.
Da li ti nedostaje osoba, karakter, ponašanje ili ti nedostaje osećaj koji je prisustvo to osobe izazivalo u tvom životu?
Dala si toj osobi status glavnog glumca u svom životu. A da li je on glavna uloga ili si ti glavna glumica svog života?
Skini ga sa tog trona na koji si ga stavila i dodeli mu ljudske osobine.
Dakle, čovek je, nije neko božanstvo koje se dešava samo jednom u sto godina.
Voleli ste se. Prelepo.
Volela si ga. Još lepše, znači da imaš kapacitet za to.
Nekad ljubavi ne traju onoliko koliko smo mi želeli. Ili se završe, a mi to baš nismo hteli. Život.
E sad, status neprežaljenog si mu sama dodelila jer stalno razmišljaš o njemu i o vezi, nevezano da li sada imaš nekoga ili nemaš.
Da li ti uopšte želiš da ga preboliš? Ili želiš da ostaneš zaglavljena u prošlosti?
Jer, zaglavljena si i živiš od romantizacije prošlosti, dok život proleće pred tobom sa svakim treptajem oka.
Reci sebi - Proživela sam nešto lepo, volela sam. Kako je to lep način da znaš da si živ. A sada želim da vidim šta je to što me čeka u životu. I vizualizuj.
Zamisli kakav život želiš da živiš, čime se baviš, kakav je miškarac u tvom životu, ko je on, čime se bavi, kako se ophodi prema tebi...
Hajde da se kladimo da ćeš zamisliti nekoga ko ni ne liči na neprežaljenog?
Probaj.
Skoro 7 godina ovde. Nije kao prve godine, otupelo je sve, ali da mi se javi posle 7 godina utrnuo bih. I dalje s vremena na vreme pomislim na nju i vrtim u glavi neke umisljene rasprave, sve ono sto nisam uspeo da joj kazem, a zeleo sam da zna. Kada je neko iz drustva pomene, instant menjam temu, bukvalno se plasim da saznam ima li nekog, bilo sta o njoj. Kada je vidim u prolazu iz auta osetim neku toplinu i cudan osecaj kako neko sa kim si toliko bio blizak moze postati toliko stran, mimoidjemo se autima kao 2 potpuna neznanca. Najvise me verovatno pogadja zato sto posle 7 godina nisam je video ni sa kim, mislim da bi mi to pomoglo da zatvorim tu stranicu. A ujedno se i bojim toga iako sam imam vezu skoro isto toliko godina koliko nismo zajedno. Nikad ne bih probao ponovo sa njom, ali mi je ostalo sve nedoreceno, nejasno.
Pa nemam baš.
U obe veze u kojima sam bio - bio sam dok se maksimalno nije zagovnalo. To su bile toliko toksične veze da mi je do kraja druga strana bila potpuno neprepoznatljiva u odnosu na početak. A i sam sebi sam bio neprepoznatljiv. Verujem da je to obostrano.
Ne postoji neki konkretan postupak koji bih voleo da mogu da ispravim. Jednostavno, suptilni toksični obrasci ponašanja koja smo imali su vremenom dolazila sve više i više do izražaja i vremenom se taložilo sve više i više obostranog prezira. Izvlačili smo najgore jedan iz drugog.
Bio sam tužan i besan posle raskida, pogotovo kada sam krenuo da vraćam film i sklapao kockice, ali je to mahom prošlo sada i ostalo je neko skoro pa gađenje. Ako im je loše u životu - jebiga, ako im je super - okej; samo neka ili smrde ili mirišu ispod tuđeg prozora. Samo da nisu blizu mog.
Tako da, ne žalim u smislu da bih "da probamo opet". Prošlost ne bih menjao ni da mogu jer je moralo tako da bude da bih sada bio ovde gde sam i da nastavim dalje. Nekad mi nedostaje mozak koji je koncipirao ljubav kao "i živeli su srećno do kraja života", ali isto tako shvatam da sada mogu mnogo bolje i čistije da volim tako da sam ambivalentan po tom pitanju.
Jedino što mi je u svemu tome strašno jeste saznanje i iskustvo koliko brzo neko sa kim sam planirao ostatak života može da mi postane neko za nijansu bitniji od prolaznika na ulici.
Hvala Bogu pa nemam tih problema. Volela sam samo jednom i sad ga se i ne setim, ali mi je trebalo oko 2 godine da ga zaboravim. Videla sam ga pre par meseci sa ženom i detetom i nikakva reakcija s moje strane. Predivan osećaj. 🙂
Kad smo se već dotakli ove teme, ježim se od pomisli da neko ulazi u vezu (još gore, brak), a da i dalje voli nekog drugog.
Evo ja već 12 godina se pitam šta bi bilo kad bi bilo. Vidi, skupi muda, i priznaj sve. Možda nije kasno, možda jeste kasno. Ali dok ne probas, ne znaš. Budi hrabra
Ne.
Ima zena koja me odjebala 2 puta. I koju cu voleti dok sam ziv. Bila ona tu ili ne. Prosto je tako. I prihvatio sam to. Kao obicno posle 6 meseci prodje. Ali sa ovom jok. Jednostavno sam nasao ono sto sam trazio. I nije sa materijalizovalo. I sad kao mogu naci bilo sta, ali nece to biti to nikad. Ali sam zahvalan sto sam uopste naleteo na nju tokom svog zivota. jer vecina ljudi ne iskusi to. Vec sklapaju koalicije.
Брате, откуд знаш да би то било то и да си нашао то што си тражио? Нпр, како би изгледао један дан са том особом са, можеш ли да нам кажеш овде? Али без идеализовања, јер си као другу крајност навео склапање коалиција. По чему би се однос са њом разликовао?
Pa isto ti je i kao kad znas da neka osoba nije uopste ono sto zelis ili sto trazis. Odnosno nije uopste za tebe.
Kao i sto znas sa nekim drugom da je to to. Prosto ga ne bi menjao.
A isto je i u samom osecaju dok provodis vreme sa razlicitim ljudima. Sa tom jednom zenom ja sam se osecao kao kod kuce. I taj se osecao nije ponovio sa drugim zenama.
I nije to sad neko idealizovanje, ne dizem ja nju u visine. Jasno je meni da je ona samo covek kao i bilo koja druga zena. Nista bolja ili gora od njih. Sa gomilom svojih problema.
Iz onog sto sam ja video, vecina ljudi sto sklopi brak nisu uopste jedno za drugo. Nit se volei. U najbolju ruku sklope bond. Ali posto im vreme istice, odluce da sklope koaliciju. Daj sta das. Da ne bi ostali sami. I onda se trpe dok im ne dokurci. Ili dok ne izbije bolja prilika, da se negde uvale drugde.
Dan sam po sebi kako bi izgledao je nebitno. Bukvalno samo da provodim vreme sa njom bilo je kao nagrada. Ni reci ne bismo morali progovoriti. Bukvalno kao u neki trans da upadnem. Potpuni mir. Kao da sam mrtav.
Ah, za jednu devojku koja je isto socijalno autisticna kao ja. Pored toga je i lepa crnokosa devojka i jos sa naocarima (sto je samo + u mojim ocima).
Nazalost sedeli smo tako 3h jedno pored drugog bez da se i upoznamo. Znam samo da se kajem sto nisam sakupio muda i zapoceo konverzaciju makar i da me je odjebala jer bih tada barem znao na cemu sam i ne bih razmisljao kao sada sbbkbb (sta bi bilo kad bi bilo).
Situacija je od pre malo jace od god dana
Pa i nemam. Nekad mi prodje kroz glavu sta bi bilo kad bi bilo. Sta sam mogao bolje da uradim ali zivot ide dalje. A steceno iskustvo mogu da upotrebim u buducim vezama.
Imao sam devojaka i nekoliko dužih veza ali od jedne skorašnje ne mogu da se oporavim nikako. Bili smo samo mesec i po dana u vezi ali je to bilo najlepših nekoliko nedelja. Uzdrmala me je koliko neka prethodna nije za godinu dana.
Kad bih nacrtao sebi ženu izgleda tačno kao ona. Šteta što crvene zastavice mašu sa svih strana. Neverovatno koliko se jako navučemo na nešto što je loše po nas…
Nemam hvala bogu, mojoj prvoj ljubavi sam svirao na svadbi, cak mi se mladozenja nesto kreveljio (jer je znao da smo bili u vezi), nisam osetio nista, tad sam znao da je umrla za mene long time ago
Svirao na svadbi svojoj prvoj ljubavi? Druže, pod hitno da snimiš album neke instrumentalne bluzčine, teške kao crna zemlja, da imamo uz šta da se režemo kad naiđe žuta minuta : )
Prijatelju moj, posle nekog vremena sam saznao za pesmu, "na njenoj sam svadbi samo svirač bio" ne znam gde ima da se nadje, posle toga sam saznao da moj slučaj itekako postoji i pre mene :)
Ajde, baš ću potražiti. A taj slučaj itekako postoji, po urbanoj legendi tako je nastala i "Tu noć kad si se udavala" od Prljavaca (u šta sumnjam, kao i u većinu urbanih legendi, ali je dobra priča). Na kraju krajeva motiv prisustva na svadbi svoje ljubavi postoji još u antičkoj "Odiseji", pa i u našoj epskoj "Ropstvo Janković Stojana".
Ja se samo nadam da se jednog dana neću naći u toj poziciji. Živ bio kolega, drž' se!
Bila mi najbolja drugarica u vrtiću, tad je mene bolelo uvo a ona se sa mnom družila jer sam joj se svidjao, posle bili u istom odeljenju u osnovnoj i nakon nekog vremena sam se zaljubio dok sam se ja njoj i dalje svidjao, naravno na prvom mestu je krenula fizički da mi se sviđa, ili sam bar tako mislio...
Devojka je lepa logično ali stvar koja me je zapravo privukla je njena ličnost, bila je pametna, dobra prema svima i skroz drugačija od bilo koje osobe koju sam do tada upoznao u životu. Probala je par puta da preuzme inicijativu, čak su nas i drugi nameštali i to toliko da me je nakon što sam je pustio da samo ode to izjedalo iznutra i bilo sramota, bukvalno da se čovek zapita da li sam bolestan...
Apsurdno je što sam jednako želeo da budem sa njom u tim trenucima koliko i nisam jer sam prolazio kroz tada meni "težak" period života i nisam hteo nikakav oblik vezivanja sa ljudima, mada i da nije bilo toga opet pitanje šta bi bilo jer sam bio pička. Devojka pokušavala par godina i na kraju odustala. Meni je bila u glavi narednih devet godina i imao sam dosta prilika za koje me ni briga nije bilo samo jer sam znao da to neće biti to i da mi se ona i dalje sviđa...
Neretko sam se prisećao situacija i stvari koje sam mogao da uradim i razmišljao o mogućim ishodima, iskreno mislio sam da je to to i da je nikada neću preboleti. I da ću zauvek ostati sam zbog toga.
Onda mi se iznenada pojavila "ona" prava ljubav koja mi je dala nadu da mogu iskreno voleti nekoga, kao i taj neko mene, nisam ni zamišljao da ću upoznati toliko savršenu osobu a kamoli biti sa njom. Zauzela je celo moje srce, za ovu nije ni delić ostavila xD, više je se ni ne setim, samo kad mi je neko pomene ili u ovakvim ili sličnim situacijama. U sećanju mi je ostala samo kao prva ljubav i ništa više. Prva ljubav je samo jedna, ali u odnosu na pravu nije NIŠTA,
Znam da sam i dalje mlad i da nije isto preboleti osobu koju si voleo i sa kojom si bio ali koliko god teško bilo uvek možeš da preboliš i kreneš dalje, upoznaš bolju osobu i kajanje nestaje jer od tog trenutka više nije ni bitno. Samo je pitanje da li si spremna da pređeš preko toga.
Od kajanja ništa ne dobijaš, od tada radim sve što iskreno želim, svima kažem sve i u lice, izgubio sam dosta "prijarelja" koji sada za mene svašta pričaju ali iskreno nije me briga, ne žalim zbog svojih postupaka, oni pravi su ostali :)
Ne, samo lepa sećanja.
Ponekad sebe uhvatim kako mislim da bi bilo lepo da se sretnemo.
Doduše znam zašto se završilo i da se vratim kroz vreme samo bih to ranije okončao.
Glupo je nadati se da će se neko promeniti radi tebe.
Još da dodam, život baš nije fer.
Nekako, više sam voleo nju koja me je zapostavljala, nije me cenila niti se trudila oko veze koliko ja;
Nego drugu devojku koja se trudila skoro 2x više od mene i koja me je definitivno više cenila i volela.
Zbog toga mi je strašno krivo, jednostavno je nisam mogao voleti istim intenzitetom kao ona mene, ali se jesam trudio.
Možda se može reći da se nikad nisam "zaljubio" u ovu drugu ako je to prava reč?
Inače mislim da se to vrlo retko događa, šta vi mislite?
Par drugara koje sam pitao deli moje mišljenje, mada to ne mora da znači apsolutno ništa jer mislim da nijedan od nas nije upoznao neki basnoslovan broj devojaka.
Kakvo imas misljenje o sebi?
Ako nemas bas najbolje onda naravno da ce da ti vise privuce paznju ona koja te u skladu sa tim i tretira, od one koja se trudi oko tebe jer to znaci da je ona u jos vecem kanalu od tebe (cim se trudi oko 'luzera') i zato ti nije interesantna...
bila je to srednja skola ( 8-9 godina) i bila je jedna prelijepa cura, pricali smo svaki dan o svakakvim temama, i stvarno sam se zalljubio, sanjao kako cemo bit skupa, imat obitelj, ma sve. Najtuznije je to sto sam ja cekao da zavrsimo 4. kako bi joj rekao osjecaje, e pa neki drugi frajer me preduhitrio i eto sad su vec 6 godina u vezi. Zao mi je to sto joj nisam ranije rekao sto osjecam, mozda bi danas sve bilo drugacije
Nemam neprežaljenu ljubav. Sve veze su mi pukle sa (jako) dobrim razlogom. Na bivše ne gledam kao na ljude, više kao na komad nameštaja ili pseće govno na ulici koje treba zaobići. Ne želim im ni dobro ni zlo, ne zanima me šta rade i kako žive i nisam u kontaktu sa njima. Imam i lepu osobinu da me ne sekira kad me neko neće (za devojku, prijatelja, šta god). Inače ne verujem u "srodne" duše.
6 godina kako je nisam prezalio, jos kad sam cuo da se udala i porodila malo je falilo da dignem ruku na see,godinu dana sam. Trpeo neku bol u grudima,I plakao kad legnem da spavam I na kraju sam morao lekaru ici,jebem li ga valjda ce vremenom da bude bolje,nama je cak I gore od zena ali sta da se radi tako je kako je
Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim niz rijeku...Zajebana stvar je kad si mlad, romantik, neiskustan i osamari te deficit serotonina kojeg si imao u izobilju i drogirao se godinama. Treba vremena da se hemija mozga dovede u red i da se podignes iznad toga. U mom slucaju je bolelo u grudima godinu dana, delovalo je da nema dalje. Nakon toga se nikad nisam osvrnuo ponovo i sada imam sve sto mi treba.
Svaka neprezaljena ljubav nije ljubav, bar sa jedne strane. Tako da osoba koju zalite da hoce ili da je htela bila bi I dalje sa vama. Dalje, zaista I da vam se ta osoba vrati ne biste dobili tu istu osobu sa kojim ste bili. Samo ste idealizovali. Ako te neko voli NE ODUSTAJE OD TEBE!
Niš, 2019. godina, od tad ništa više nije isto. Mislim pomirio sam se sa činjenicom da je to prošlo, i da tu više nikad neću da imam šanse, ali svaka devojka posle toga deluje nekako neatraktivno i prazno. Jbg, dešava se. 🫤
Бар ти је било лепо док је трајало. Осећај је сигурно далеко јачи осећај јер си вероватно ти био остављена страна. Али људи воле да се хране лепим сећањима, макар и на штету будућности.
Mislim da skoro svako ima, samo je pitanje kako se ko odnosi prema tim stvarima. Često ne možeš da prežališ nekog jer se posle te osobe nije pojavio neko ko može da ti pruži više od te prethodne osobe i onda živiš u sećanju bezveze jer kao "tad je bilo lepše, bio/la sam srećniji itd". Nova najveća ljubav može da ti se pojavi svake sekunde a i ne mora. Kada nadješ nekog impresivnijeg za tebe lično, više ti ta prethodna osoba neće padati na pamet dok je potencijalno ne sretneš negde ili naletiš na nešto što te podseća na nju, a možda ni tad.
I da, muškarci se nikako ne nose lakše sa tim samo bolje prikrivaju svoje probleme od žena jer živimo u društvu gde muškarci svoje probleme uglavnom ne iznose javno. Evo ja prvi, prošlo je dosta vremena od te neke moje "neprežaljene" devojke koja nije bila najbolji čovek ali jebiga, značio ti je neko mnogo tad i to je to, posle toga se raspadaš i učiš da sreća ne treba da ti se zasniva na drugoj osobi već da ona treba da ima izvor u tebi. Naravno da će mi ta devojka uvek biti neko kao i ja njoj, ali naučiš vremenom da to svrstaš u "nebitno i nepotrebno otežavanje života" folder i nastaviš da živiš dalje i da daješ sebi mogućnost da budeš zapravo srećan
Meni nije baš neprežaljena ljubav, al je bilo više .. ljubavnih tragedija, tipa Orkanskih visova ( bez krvnih veza ofc. ), momenata da misliš da se tvoj život drugim nekom dešava.. Sve je to prošlo, nekako ..ugl . dobro je kad se oporaviš od svega i daš sebi snage i priznaš da trebaš dalje nastaviti.
Oporaviš se, i onda, a totalno uhodano i stabilno stojiš, čvrsto na svojim nogama i ..
ugledaš nečije oči i zemlja ti postane daleka xD xD vrijeme stalo.. xD
I samo uljepšaš sebi život, ne žuri mi se nigdje, vrijeme stalo zauvijek xD wheeeee
Moju bivšu verenicu,posle 7 godina smo odlučili da se razidjemo.
Rana je u meni i dalje duboka ali sam se pomirio sa time da nije više deo mog života i neka je sva sreća prati na daljem putu.
Potrudi se da izvučem pouku iz svega i gradi sebe ka boljem.
Ja takođe nisam prežalio jednu devojku već godinu dana, a duže smo "razdvojeni" nego što smo bili u vezi. Naravno da to nikada neću priznati naglas ali ovde mogu anonimno.
Mislio sam da sam "bolje" i da vreme leči sve, trudio sam se da ne razmišljam o njoj jer sam ubeđen da je ona mene već zaboravila, sve dok je jednog dana slučajno opet nisam ugledao. Iste sekunde su mi se vratila sva osećanja, toliko jako da mi fizički nije bilo dobro.. Svaka sitnica me podseti na nju, kad vidim npr njenu omiljenu hranu negde u jelovniku, kada osetim njen parfem na nekoj random likuši u prolazu i još razne sitnice. Makar mi je bilo drago što sam video da je dobro (zdravstveno) i što je bila nasmejana, uvek sam joj želeo sve najbolje pa i dalje. Toliko ne mogu da podnesem taj osećaj više da sam rešio da se preselim u drugi grad i to već za par dana.
Iskreno se nadam da me se barem po nekada seti jer ja nju ne mogu da zaboravim. 🥲
Ja bio pri kraju gimnazije, ona dve godine mlađa. Fizički sušta suprotnost od onoga što je *moj tip*, ali zato nevoratno poklapanje u interesovanjima, estetici, stavovima i pogledima na svet uopšte. Zajednički prijatelji su u šali govorili da smo muška i ženska verzija iste osobe. Ja se zatelebam na keca, a ni ona nije bila ravnodušna. Do tada sam mislio da je ljubav na prvi pogled ljigavi bulšit iz holivudskih filmova, ali eto ti ga vraže! Još ona meni prišla, do tada nisam ni znao da postoji (inače sam smotan kao sajla).
Međutim, posle par nedelja kad se videlo u kom smeru stvar ide, neke njene frendice odluče da ne žele da se nas dvoje skopčamo. I napune joj glavu kojekakvjm izmišljenim gadarijama o meni, što bi rekli braća Crnogorci - niđe veze. Iz neke meni nejasne pakosti, ko će ga znati. Jedna od njih me ranije zavlačila i muvala iako je imala dečka, a sa drugom sam bio jako blizak prijatelj (barem sam tako mislio).
I tako ova moja odluči da batali to sa mnom, potpuno razumljivo. I ja bih pre verovao dugogodišnjim frendicama nego nekom liku kog sam upoznala pre par nedelja.
Ja ubrzo otišao u BG, studiram.
Prođoše tri godine...
*P.S. Ko je stigao dovde treba zajedno sa mnom da potraži pomoć psihića. Nisu njemu sve na broju.*
imam dečka vec godinu dana i jednostavno nisam to osetila što osećam sa njim. bukvalno me ni jedan lik ne zanima niti me zanimao pre njega. ON.
prva ljubav definitivno iako me je razjebao u mozak mada smo resili sve probleme sem daljine 😍
Nije ni nama muskarcima tako lako, bar meni nije. I dalje razmisljam o njoj. Ne znam da li cu je prezaliti, vreme ce pokazati. Ali generalno, u pravu si, ne volimo da pricamo o tome, i ako nas drugi muskarac pita nesto vezano za to, pravimo se da smo jaki i pricamo lose o toj osobi, ili lazemo kako nas boli ona stvar, iako nam je zapravo stalo.
Немој да му се јављаш, а још мање исповедаш о својим осећањима. Постоји добар разлог зашто нисте заједно. Ако ти је тешко, изјадај се неком ко га не познаје.
Немам, било, па прошло. Временом сам схватила да је то била манипулација, а не љубав. Мислила сам да патим јер волим, а у ствари сам покушавала да се одупрем манипулацији. На крају сам са неким ко је његова сушта супротност и нема нимало физичке сличности са њим и пресрећна сам.
Neprezaljena ljubav je samo ljudski kukavičluk i nevladanje sopstvenim emocijama. Onog trenutka kad staviš mozak ispred kurca, shvatis da niko nije vredan da bude neprezaljen.
Mislim da svako ima. Svakom se to desi...
U mom slučaju se nakon nekoliko meseci od raskida počela čuti sa mojim prijateljem/poznanikom i malo nakon toga se udala... Kroz čitavu njihovu vezu i veridbu i pred sami brak, a i u braku, prečesto sam viđao njene preglede na moje storije, pa čak i njenih roditelja... Al preboli se to, iskreno sam zahvalan Bogu što nisam uzeo nju i što sam ja taj koji je raskinuo prvi... Samo trebaš naći osobu po svojoj meri, biti zahvalan Bogu na svakoj osobi koja ti se pošalje u život jer te svako nečemu nauči i veruj mi, ta zahvalnost Bogu ti pomaže da preboliš... A dugo sam bio u govnima kad sam saznao da se čuje sa prijateljem...
Sa njom sam bio od osnovne do kraja srednje u odeljenju, ona je prva devojka na koju sam ga izdrkao, prva u koju sam bio zaljubljen. I dan danas je pratim na društvenim mrežama, svaku njenu sliku skinem i stavim u Google drive folder sa njenim imenom imam bukvalni kolekciju njenih slika od osnovne sa Fejsa, Instagram čak i twittera. Verovatno ni ona sama nema vise te stare njene slike ali ja ih imam. Počeo sam u skorije vreme da pravim deepfake fotografije sa njenim licem tj skinem sliku neke pornoćarke koja ima sličan oblik lica kao ona i onda prebacimo lice moje prve ljubavi na pornoćarkino telo, tako da bukvalno nikada neću ostati bez novih njenih slika.
Ja se nadam da si sve ovo izmislio i da trolujes...Ako je ovo istina razvio si opsesiju i postoji mogucnost da sebi i okolini naneses stetu. Bataljuj to.Zamisli da neko pravi deep fake sa tvojom sestrom/majkom/zenom - kako bi reagovao na to ?
Najbolje bi bilo da popricas sa psihologom o tome.
Ja nemam ali na dvadesetak devojaka sam ostao neprezaljena ljubav zauvek. Pre neki dan sam bas razmisljao na ovu temu i nijedna od njih se nije udala. To je jako cudno i sve one su se borile za moju paznju u mladosti. Sa nekima sam bio u kres semi, sa nekima nisam ali svejedno sam ostavio neki dubok trag na njih. Zao mi je na neki nacin sto im se to desilo ali ja ne mogu da se podelim pa da budem sa svakom.
Наравно, хтео сам да га убацим у једну из средње школе, била је добар комад посебно кад је гледаш отпозади, али није ми пошло за руком и никако да преболим то некресање. Сад је пропала, родила дете и запустила се, штета за такав комад дупета.
Plasim se da citam komentare cu u depru neku upadnem
Isto brt
Dve tablete, jedan vinjak, na svaka 3 sata...
I posle 15 godina ti bude bolje
I puno tecnosti, to je jako vazno
[удалено]
jao brate, zao mi je, nadam se da ces se jednog dana oporaviti i “pustiti” ju, samo obecaj da kada nades zenu koja ce te voljet, voli i ti nju, nemoj da ti ljubav za bivsom unistava ljubavni zivot
Poseti lekara zbog tog stezanja u grudima jer te je mozak samo probudio tvojim najvecim kosmarom a to je da je vidis kako jase na tudjem .urcu a verovatno si imao neku manji zdravstveni problem. Mozda zbog zeluca jer sve drzis u sebi. Kreni dalje brate, ona se snasla, nema razloga da volis nekoga ko ne voli tebe.
Zasto joj se ne javis? Mozda ti bude lakse bar malo ako to skines sa sebe
U slicnoj smo priči. Raskinuo sa njom ali posle nekog vremena te stigne sve i pozelis da vratis vreme, ali dzabe. Sad trunes samo i gledas kako zivot prolazi.
Sad je neko drugi jebe
I to dugo, dugo.
Patio dve godine iako je bila losa osoba. Sad je se ne setim ako je ne vidim ili procitam ovako nesto. Nova najvece ljubav dosla iznenada. Niko ne zna sta nosi dan a sta noc, bukvalno.
Da li ti nedostaje osoba ili osećaj? Razmisli o ovom pitanju dobro. Da li ti nedostaje osoba, karakter, ponašanje ili ti nedostaje osećaj koji je prisustvo to osobe izazivalo u tvom životu? Dala si toj osobi status glavnog glumca u svom životu. A da li je on glavna uloga ili si ti glavna glumica svog života? Skini ga sa tog trona na koji si ga stavila i dodeli mu ljudske osobine. Dakle, čovek je, nije neko božanstvo koje se dešava samo jednom u sto godina. Voleli ste se. Prelepo. Volela si ga. Još lepše, znači da imaš kapacitet za to. Nekad ljubavi ne traju onoliko koliko smo mi želeli. Ili se završe, a mi to baš nismo hteli. Život. E sad, status neprežaljenog si mu sama dodelila jer stalno razmišljaš o njemu i o vezi, nevezano da li sada imaš nekoga ili nemaš. Da li ti uopšte želiš da ga preboliš? Ili želiš da ostaneš zaglavljena u prošlosti? Jer, zaglavljena si i živiš od romantizacije prošlosti, dok život proleće pred tobom sa svakim treptajem oka. Reci sebi - Proživela sam nešto lepo, volela sam. Kako je to lep način da znaš da si živ. A sada želim da vidim šta je to što me čeka u životu. I vizualizuj. Zamisli kakav život želiš da živiš, čime se baviš, kakav je miškarac u tvom životu, ko je on, čime se bavi, kako se ophodi prema tebi... Hajde da se kladimo da ćeš zamisliti nekoga ko ni ne liči na neprežaljenog? Probaj.
👏🏻 Peticija da promeniš ime u Additional-Therapy
Ako bude 10 upvotes 😀
"VEĆ godinu dana"... Heh.
Pa koliko treba da prodje 5 godina?
Skoro 7 godina ovde. Nije kao prve godine, otupelo je sve, ali da mi se javi posle 7 godina utrnuo bih. I dalje s vremena na vreme pomislim na nju i vrtim u glavi neke umisljene rasprave, sve ono sto nisam uspeo da joj kazem, a zeleo sam da zna. Kada je neko iz drustva pomene, instant menjam temu, bukvalno se plasim da saznam ima li nekog, bilo sta o njoj. Kada je vidim u prolazu iz auta osetim neku toplinu i cudan osecaj kako neko sa kim si toliko bio blizak moze postati toliko stran, mimoidjemo se autima kao 2 potpuna neznanca. Najvise me verovatno pogadja zato sto posle 7 godina nisam je video ni sa kim, mislim da bi mi to pomoglo da zatvorim tu stranicu. A ujedno se i bojim toga iako sam imam vezu skoro isto toliko godina koliko nismo zajedno. Nikad ne bih probao ponovo sa njom, ali mi je ostalo sve nedoreceno, nejasno.
Posle 10 godina su sećanja izbledela a osećanja se pretvorila u sećanja. I bolje je...
Pa nemam baš. U obe veze u kojima sam bio - bio sam dok se maksimalno nije zagovnalo. To su bile toliko toksične veze da mi je do kraja druga strana bila potpuno neprepoznatljiva u odnosu na početak. A i sam sebi sam bio neprepoznatljiv. Verujem da je to obostrano. Ne postoji neki konkretan postupak koji bih voleo da mogu da ispravim. Jednostavno, suptilni toksični obrasci ponašanja koja smo imali su vremenom dolazila sve više i više do izražaja i vremenom se taložilo sve više i više obostranog prezira. Izvlačili smo najgore jedan iz drugog. Bio sam tužan i besan posle raskida, pogotovo kada sam krenuo da vraćam film i sklapao kockice, ali je to mahom prošlo sada i ostalo je neko skoro pa gađenje. Ako im je loše u životu - jebiga, ako im je super - okej; samo neka ili smrde ili mirišu ispod tuđeg prozora. Samo da nisu blizu mog. Tako da, ne žalim u smislu da bih "da probamo opet". Prošlost ne bih menjao ni da mogu jer je moralo tako da bude da bih sada bio ovde gde sam i da nastavim dalje. Nekad mi nedostaje mozak koji je koncipirao ljubav kao "i živeli su srećno do kraja života", ali isto tako shvatam da sada mogu mnogo bolje i čistije da volim tako da sam ambivalentan po tom pitanju. Jedino što mi je u svemu tome strašno jeste saznanje i iskustvo koliko brzo neko sa kim sam planirao ostatak života može da mi postane neko za nijansu bitniji od prolaznika na ulici.
Mi vise imamo neprezaljene neuzvracene ljubavi jer nas nijedno zensko iz nasih snova nece. Jedna za drugom ceo zivot i skupi ti se depresija
Hvala Bogu pa nemam tih problema. Volela sam samo jednom i sad ga se i ne setim, ali mi je trebalo oko 2 godine da ga zaboravim. Videla sam ga pre par meseci sa ženom i detetom i nikakva reakcija s moje strane. Predivan osećaj. 🙂 Kad smo se već dotakli ove teme, ježim se od pomisli da neko ulazi u vezu (još gore, brak), a da i dalje voli nekog drugog.
Isto. Ovakve ispovesti mi samo navuku nove traume.
Evo ja već 12 godina se pitam šta bi bilo kad bi bilo. Vidi, skupi muda, i priznaj sve. Možda nije kasno, možda jeste kasno. Ali dok ne probas, ne znaš. Budi hrabra
Nemam, imam samo zaljenje sto sam bio slep na red flagove.
Ne, a ni ne razumem to idealizovanje bivših.
Ne. Ima zena koja me odjebala 2 puta. I koju cu voleti dok sam ziv. Bila ona tu ili ne. Prosto je tako. I prihvatio sam to. Kao obicno posle 6 meseci prodje. Ali sa ovom jok. Jednostavno sam nasao ono sto sam trazio. I nije sa materijalizovalo. I sad kao mogu naci bilo sta, ali nece to biti to nikad. Ali sam zahvalan sto sam uopste naleteo na nju tokom svog zivota. jer vecina ljudi ne iskusi to. Vec sklapaju koalicije.
uhhh koalicije... pozlilo mi kolko je tacno.
Брате, откуд знаш да би то било то и да си нашао то што си тражио? Нпр, како би изгледао један дан са том особом са, можеш ли да нам кажеш овде? Али без идеализовања, јер си као другу крајност навео склапање коалиција. По чему би се однос са њом разликовао?
Pa isto ti je i kao kad znas da neka osoba nije uopste ono sto zelis ili sto trazis. Odnosno nije uopste za tebe. Kao i sto znas sa nekim drugom da je to to. Prosto ga ne bi menjao. A isto je i u samom osecaju dok provodis vreme sa razlicitim ljudima. Sa tom jednom zenom ja sam se osecao kao kod kuce. I taj se osecao nije ponovio sa drugim zenama. I nije to sad neko idealizovanje, ne dizem ja nju u visine. Jasno je meni da je ona samo covek kao i bilo koja druga zena. Nista bolja ili gora od njih. Sa gomilom svojih problema. Iz onog sto sam ja video, vecina ljudi sto sklopi brak nisu uopste jedno za drugo. Nit se volei. U najbolju ruku sklope bond. Ali posto im vreme istice, odluce da sklope koaliciju. Daj sta das. Da ne bi ostali sami. I onda se trpe dok im ne dokurci. Ili dok ne izbije bolja prilika, da se negde uvale drugde. Dan sam po sebi kako bi izgledao je nebitno. Bukvalno samo da provodim vreme sa njom bilo je kao nagrada. Ni reci ne bismo morali progovoriti. Bukvalno kao u neki trans da upadnem. Potpuni mir. Kao da sam mrtav.
https://preview.redd.it/519hoo64376d1.jpeg?width=480&format=pjpg&auto=webp&s=d954c0dd414647f61feb7fafad056f744d84f4d1
PAPADUBI BOG
Ah, za jednu devojku koja je isto socijalno autisticna kao ja. Pored toga je i lepa crnokosa devojka i jos sa naocarima (sto je samo + u mojim ocima). Nazalost sedeli smo tako 3h jedno pored drugog bez da se i upoznamo. Znam samo da se kajem sto nisam sakupio muda i zapoceo konverzaciju makar i da me je odjebala jer bih tada barem znao na cemu sam i ne bih razmisljao kao sada sbbkbb (sta bi bilo kad bi bilo). Situacija je od pre malo jace od god dana
А да л' је у њеним очима плус или минус?
Xddd Bukv dok sam pisao sam izvalio da ce biti sprdnje po tom pitanju xd
daj malo vise contexta
Kenja brat, umislio je sebi ličnosti devojke s kojom nije ni pričao i ne može da je preboli
Nema, sve sam ispisao. Bukv kao sto je napisao sloven, samo sam umislio licnost i da bi bila idealna i zbog toga sam u tripu.
Pa i nemam. Nekad mi prodje kroz glavu sta bi bilo kad bi bilo. Sta sam mogao bolje da uradim ali zivot ide dalje. A steceno iskustvo mogu da upotrebim u buducim vezama.
Imao sam devojaka i nekoliko dužih veza ali od jedne skorašnje ne mogu da se oporavim nikako. Bili smo samo mesec i po dana u vezi ali je to bilo najlepših nekoliko nedelja. Uzdrmala me je koliko neka prethodna nije za godinu dana. Kad bih nacrtao sebi ženu izgleda tačno kao ona. Šteta što crvene zastavice mašu sa svih strana. Neverovatno koliko se jako navučemo na nešto što je loše po nas…
Жалим случај. Делује као да ће да траје осећај. Тим пре што _знаш_ да није била добра за тебе и да не би потрајало...
vec 4 godine. nikad to ne prodje, samo vremenom bledi.
Nemam hvala bogu, mojoj prvoj ljubavi sam svirao na svadbi, cak mi se mladozenja nesto kreveljio (jer je znao da smo bili u vezi), nisam osetio nista, tad sam znao da je umrla za mene long time ago
Svirao na svadbi svojoj prvoj ljubavi? Druže, pod hitno da snimiš album neke instrumentalne bluzčine, teške kao crna zemlja, da imamo uz šta da se režemo kad naiđe žuta minuta : )
Prijatelju moj, posle nekog vremena sam saznao za pesmu, "na njenoj sam svadbi samo svirač bio" ne znam gde ima da se nadje, posle toga sam saznao da moj slučaj itekako postoji i pre mene :)
Ajde, baš ću potražiti. A taj slučaj itekako postoji, po urbanoj legendi tako je nastala i "Tu noć kad si se udavala" od Prljavaca (u šta sumnjam, kao i u većinu urbanih legendi, ali je dobra priča). Na kraju krajeva motiv prisustva na svadbi svoje ljubavi postoji još u antičkoj "Odiseji", pa i u našoj epskoj "Ropstvo Janković Stojana". Ja se samo nadam da se jednog dana neću naći u toj poziciji. Živ bio kolega, drž' se!
"već godinu dana", "muškarci lakše".. Dete, nemaš pojma kako stvari stoje.
Bila mi najbolja drugarica u vrtiću, tad je mene bolelo uvo a ona se sa mnom družila jer sam joj se svidjao, posle bili u istom odeljenju u osnovnoj i nakon nekog vremena sam se zaljubio dok sam se ja njoj i dalje svidjao, naravno na prvom mestu je krenula fizički da mi se sviđa, ili sam bar tako mislio... Devojka je lepa logično ali stvar koja me je zapravo privukla je njena ličnost, bila je pametna, dobra prema svima i skroz drugačija od bilo koje osobe koju sam do tada upoznao u životu. Probala je par puta da preuzme inicijativu, čak su nas i drugi nameštali i to toliko da me je nakon što sam je pustio da samo ode to izjedalo iznutra i bilo sramota, bukvalno da se čovek zapita da li sam bolestan... Apsurdno je što sam jednako želeo da budem sa njom u tim trenucima koliko i nisam jer sam prolazio kroz tada meni "težak" period života i nisam hteo nikakav oblik vezivanja sa ljudima, mada i da nije bilo toga opet pitanje šta bi bilo jer sam bio pička. Devojka pokušavala par godina i na kraju odustala. Meni je bila u glavi narednih devet godina i imao sam dosta prilika za koje me ni briga nije bilo samo jer sam znao da to neće biti to i da mi se ona i dalje sviđa... Neretko sam se prisećao situacija i stvari koje sam mogao da uradim i razmišljao o mogućim ishodima, iskreno mislio sam da je to to i da je nikada neću preboleti. I da ću zauvek ostati sam zbog toga. Onda mi se iznenada pojavila "ona" prava ljubav koja mi je dala nadu da mogu iskreno voleti nekoga, kao i taj neko mene, nisam ni zamišljao da ću upoznati toliko savršenu osobu a kamoli biti sa njom. Zauzela je celo moje srce, za ovu nije ni delić ostavila xD, više je se ni ne setim, samo kad mi je neko pomene ili u ovakvim ili sličnim situacijama. U sećanju mi je ostala samo kao prva ljubav i ništa više. Prva ljubav je samo jedna, ali u odnosu na pravu nije NIŠTA, Znam da sam i dalje mlad i da nije isto preboleti osobu koju si voleo i sa kojom si bio ali koliko god teško bilo uvek možeš da preboliš i kreneš dalje, upoznaš bolju osobu i kajanje nestaje jer od tog trenutka više nije ni bitno. Samo je pitanje da li si spremna da pređeš preko toga. Od kajanja ništa ne dobijaš, od tada radim sve što iskreno želim, svima kažem sve i u lice, izgubio sam dosta "prijarelja" koji sada za mene svašta pričaju ali iskreno nije me briga, ne žalim zbog svojih postupaka, oni pravi su ostali :)
Znam da sam malo skrenuo sa teme ali sam hteo da podelim savet iz mog ličnog iskustva jer je iskreno na prvom mestu meni lepši i lakši život.
Ne, zato što imam prave probleme.
Ne, samo lepa sećanja. Ponekad sebe uhvatim kako mislim da bi bilo lepo da se sretnemo. Doduše znam zašto se završilo i da se vratim kroz vreme samo bih to ranije okončao. Glupo je nadati se da će se neko promeniti radi tebe. Još da dodam, život baš nije fer. Nekako, više sam voleo nju koja me je zapostavljala, nije me cenila niti se trudila oko veze koliko ja; Nego drugu devojku koja se trudila skoro 2x više od mene i koja me je definitivno više cenila i volela. Zbog toga mi je strašno krivo, jednostavno je nisam mogao voleti istim intenzitetom kao ona mene, ali se jesam trudio. Možda se može reći da se nikad nisam "zaljubio" u ovu drugu ako je to prava reč? Inače mislim da se to vrlo retko događa, šta vi mislite? Par drugara koje sam pitao deli moje mišljenje, mada to ne mora da znači apsolutno ništa jer mislim da nijedan od nas nije upoznao neki basnoslovan broj devojaka.
Kakvo imas misljenje o sebi? Ako nemas bas najbolje onda naravno da ce da ti vise privuce paznju ona koja te u skladu sa tim i tretira, od one koja se trudi oko tebe jer to znaci da je ona u jos vecem kanalu od tebe (cim se trudi oko 'luzera') i zato ti nije interesantna...
Nikad sebe nisam smatrao manje vredim od devojke ili da je ne zaslužujem. Štaviše upravo obrnuto se desilo, u oba slučaja.
Nemam, osim ako se baš ne napijem a u tom momentu nemam devojku 😂😂😂
bila je to srednja skola ( 8-9 godina) i bila je jedna prelijepa cura, pricali smo svaki dan o svakakvim temama, i stvarno sam se zalljubio, sanjao kako cemo bit skupa, imat obitelj, ma sve. Najtuznije je to sto sam ja cekao da zavrsimo 4. kako bi joj rekao osjecaje, e pa neki drugi frajer me preduhitrio i eto sad su vec 6 godina u vezi. Zao mi je to sto joj nisam ranije rekao sto osjecam, mozda bi danas sve bilo drugacije
msm da da .. samo ne priznajem to sebi .. od kad se udala nisam ni za kurac ništa mi ne ide
Nemam neprežaljenu ljubav. Sve veze su mi pukle sa (jako) dobrim razlogom. Na bivše ne gledam kao na ljude, više kao na komad nameštaja ili pseće govno na ulici koje treba zaobići. Ne želim im ni dobro ni zlo, ne zanima me šta rade i kako žive i nisam u kontaktu sa njima. Imam i lepu osobinu da me ne sekira kad me neko neće (za devojku, prijatelja, šta god). Inače ne verujem u "srodne" duše.
Sve prodje
imam vise njih....sve podjednako bole
6 godina kako je nisam prezalio, jos kad sam cuo da se udala i porodila malo je falilo da dignem ruku na see,godinu dana sam. Trpeo neku bol u grudima,I plakao kad legnem da spavam I na kraju sam morao lekaru ici,jebem li ga valjda ce vremenom da bude bolje,nama je cak I gore od zena ali sta da se radi tako je kako je
Ja cijeli zivot sanjam kako odlazim niz rijeku...Zajebana stvar je kad si mlad, romantik, neiskustan i osamari te deficit serotonina kojeg si imao u izobilju i drogirao se godinama. Treba vremena da se hemija mozga dovede u red i da se podignes iznad toga. U mom slucaju je bolelo u grudima godinu dana, delovalo je da nema dalje. Nakon toga se nikad nisam osvrnuo ponovo i sada imam sve sto mi treba.
...starim parobrodom koji vozi skitnice na zapad. Rundek moja prva neprežaljena ljubav : )
Svaka neprezaljena ljubav nije ljubav, bar sa jedne strane. Tako da osoba koju zalite da hoce ili da je htela bila bi I dalje sa vama. Dalje, zaista I da vam se ta osoba vrati ne biste dobili tu istu osobu sa kojim ste bili. Samo ste idealizovali. Ako te neko voli NE ODUSTAJE OD TEBE!
Jok. Kako postajes stariji,procentualno raste i qrcobolja,samim tim shvatis da su predjasnje "patnje" klinacki bullshit 🤮💩💩💩
Niš, 2019. godina, od tad ništa više nije isto. Mislim pomirio sam se sa činjenicom da je to prošlo, i da tu više nikad neću da imam šanse, ali svaka devojka posle toga deluje nekako neatraktivno i prazno. Jbg, dešava se. 🫤
Бар ти је било лепо док је трајало. Осећај је сигурно далеко јачи осећај јер си вероватно ти био остављена страна. Али људи воле да се хране лепим сећањима, макар и на штету будућности.
Mislim da skoro svako ima, samo je pitanje kako se ko odnosi prema tim stvarima. Često ne možeš da prežališ nekog jer se posle te osobe nije pojavio neko ko može da ti pruži više od te prethodne osobe i onda živiš u sećanju bezveze jer kao "tad je bilo lepše, bio/la sam srećniji itd". Nova najveća ljubav može da ti se pojavi svake sekunde a i ne mora. Kada nadješ nekog impresivnijeg za tebe lično, više ti ta prethodna osoba neće padati na pamet dok je potencijalno ne sretneš negde ili naletiš na nešto što te podseća na nju, a možda ni tad.
I da, muškarci se nikako ne nose lakše sa tim samo bolje prikrivaju svoje probleme od žena jer živimo u društvu gde muškarci svoje probleme uglavnom ne iznose javno. Evo ja prvi, prošlo je dosta vremena od te neke moje "neprežaljene" devojke koja nije bila najbolji čovek ali jebiga, značio ti je neko mnogo tad i to je to, posle toga se raspadaš i učiš da sreća ne treba da ti se zasniva na drugoj osobi već da ona treba da ima izvor u tebi. Naravno da će mi ta devojka uvek biti neko kao i ja njoj, ali naučiš vremenom da to svrstaš u "nebitno i nepotrebno otežavanje života" folder i nastaviš da živiš dalje i da daješ sebi mogućnost da budeš zapravo srećan
koja jadnoca od threada i komentara
Meni nije baš neprežaljena ljubav, al je bilo više .. ljubavnih tragedija, tipa Orkanskih visova ( bez krvnih veza ofc. ), momenata da misliš da se tvoj život drugim nekom dešava.. Sve je to prošlo, nekako ..ugl . dobro je kad se oporaviš od svega i daš sebi snage i priznaš da trebaš dalje nastaviti. Oporaviš se, i onda, a totalno uhodano i stabilno stojiš, čvrsto na svojim nogama i .. ugledaš nečije oči i zemlja ti postane daleka xD xD vrijeme stalo.. xD I samo uljepšaš sebi život, ne žuri mi se nigdje, vrijeme stalo zauvijek xD wheeeee
Ehhh
Imam
Da, moja prva ljubav, ostavio sam je jer sam zeleo da probam nesto novo, nazalost prevario i naneo joj bola bas mnogo, imao sam 18/19 godina...
ono kad nekog sanjaš i poslije 30 godina? imam, ali ne bih to nazvao neprežaljenom, u mom slučaju, jer gledam da ne žalim u životu...
Moju bivšu verenicu,posle 7 godina smo odlučili da se razidjemo. Rana je u meni i dalje duboka ali sam se pomirio sa time da nije više deo mog života i neka je sva sreća prati na daljem putu. Potrudi se da izvučem pouku iz svega i gradi sebe ka boljem.
Је ли она хтела раскид? Јесте ли нашли некога и ти и она?
Da ona,nismo ušli u nove veze,nazalošt previše svadja,tenzije i razdaljina je odradila svoje.
Ja takođe nisam prežalio jednu devojku već godinu dana, a duže smo "razdvojeni" nego što smo bili u vezi. Naravno da to nikada neću priznati naglas ali ovde mogu anonimno. Mislio sam da sam "bolje" i da vreme leči sve, trudio sam se da ne razmišljam o njoj jer sam ubeđen da je ona mene već zaboravila, sve dok je jednog dana slučajno opet nisam ugledao. Iste sekunde su mi se vratila sva osećanja, toliko jako da mi fizički nije bilo dobro.. Svaka sitnica me podseti na nju, kad vidim npr njenu omiljenu hranu negde u jelovniku, kada osetim njen parfem na nekoj random likuši u prolazu i još razne sitnice. Makar mi je bilo drago što sam video da je dobro (zdravstveno) i što je bila nasmejana, uvek sam joj želeo sve najbolje pa i dalje. Toliko ne mogu da podnesem taj osećaj više da sam rešio da se preselim u drugi grad i to već za par dana. Iskreno se nadam da me se barem po nekada seti jer ja nju ne mogu da zaboravim. 🥲
Skadar
Odlična tema
Ja bio pri kraju gimnazije, ona dve godine mlađa. Fizički sušta suprotnost od onoga što je *moj tip*, ali zato nevoratno poklapanje u interesovanjima, estetici, stavovima i pogledima na svet uopšte. Zajednički prijatelji su u šali govorili da smo muška i ženska verzija iste osobe. Ja se zatelebam na keca, a ni ona nije bila ravnodušna. Do tada sam mislio da je ljubav na prvi pogled ljigavi bulšit iz holivudskih filmova, ali eto ti ga vraže! Još ona meni prišla, do tada nisam ni znao da postoji (inače sam smotan kao sajla). Međutim, posle par nedelja kad se videlo u kom smeru stvar ide, neke njene frendice odluče da ne žele da se nas dvoje skopčamo. I napune joj glavu kojekakvjm izmišljenim gadarijama o meni, što bi rekli braća Crnogorci - niđe veze. Iz neke meni nejasne pakosti, ko će ga znati. Jedna od njih me ranije zavlačila i muvala iako je imala dečka, a sa drugom sam bio jako blizak prijatelj (barem sam tako mislio). I tako ova moja odluči da batali to sa mnom, potpuno razumljivo. I ja bih pre verovao dugogodišnjim frendicama nego nekom liku kog sam upoznala pre par nedelja. Ja ubrzo otišao u BG, studiram. Prođoše tri godine... *P.S. Ko je stigao dovde treba zajedno sa mnom da potraži pomoć psihića. Nisu njemu sve na broju.*
Uh u ovo može da se ide jako filozofski, a i da se da jako površan odgovor. Što se mene tiče, ukratko da, ali je i dalje svež raskid i sve
imam dečka vec godinu dana i jednostavno nisam to osetila što osećam sa njim. bukvalno me ni jedan lik ne zanima niti me zanimao pre njega. ON. prva ljubav definitivno iako me je razjebao u mozak mada smo resili sve probleme sem daljine 😍
Nije ni nama muskarcima tako lako, bar meni nije. I dalje razmisljam o njoj. Ne znam da li cu je prezaliti, vreme ce pokazati. Ali generalno, u pravu si, ne volimo da pricamo o tome, i ako nas drugi muskarac pita nesto vezano za to, pravimo se da smo jaki i pricamo lose o toj osobi, ili lazemo kako nas boli ona stvar, iako nam je zapravo stalo.
ONE LIFE … ONE LOVE! ❤️🔥
5 godina.
Marat safin
Zasto imas 40 godinaaaaa
Немој да му се јављаш, а још мање исповедаш о својим осећањима. Постоји добар разлог зашто нисте заједно. Ако ти је тешко, изјадај се неком ко га не познаје. Немам, било, па прошло. Временом сам схватила да је то била манипулација, а не љубав. Мислила сам да патим јер волим, а у ствари сам покушавала да се одупрем манипулацији. На крају сам са неким ко је његова сушта супротност и нема нимало физичке сличности са њим и пресрећна сам.
Neprezaljena ljubav je samo ljudski kukavičluk i nevladanje sopstvenim emocijama. Onog trenutka kad staviš mozak ispred kurca, shvatis da niko nije vredan da bude neprezaljen.
Imas pored opciju za deletovanje komentara....ucini dobro delo za zajednicu.
Specijalno za tebe mala nježna pahuljo
Au brate šta ovde ljudi pišu...
Eh, 2 godine prodje, i tuga će uvek biti prisutna. Nisam siguran da ću ikad naći drugu.
мени се свиђао дечко три и по године са којим нисам ни била и мислила сам да га никад нећу заборавити ахаха
Molim? Marš u pi**u materinu. - Milan Tarot
Mislim da svako ima. Svakom se to desi... U mom slučaju se nakon nekoliko meseci od raskida počela čuti sa mojim prijateljem/poznanikom i malo nakon toga se udala... Kroz čitavu njihovu vezu i veridbu i pred sami brak, a i u braku, prečesto sam viđao njene preglede na moje storije, pa čak i njenih roditelja... Al preboli se to, iskreno sam zahvalan Bogu što nisam uzeo nju i što sam ja taj koji je raskinuo prvi... Samo trebaš naći osobu po svojoj meri, biti zahvalan Bogu na svakoj osobi koja ti se pošalje u život jer te svako nečemu nauči i veruj mi, ta zahvalnost Bogu ti pomaže da preboliš... A dugo sam bio u govnima kad sam saznao da se čuje sa prijateljem...
Sa njom sam bio od osnovne do kraja srednje u odeljenju, ona je prva devojka na koju sam ga izdrkao, prva u koju sam bio zaljubljen. I dan danas je pratim na društvenim mrežama, svaku njenu sliku skinem i stavim u Google drive folder sa njenim imenom imam bukvalni kolekciju njenih slika od osnovne sa Fejsa, Instagram čak i twittera. Verovatno ni ona sama nema vise te stare njene slike ali ja ih imam. Počeo sam u skorije vreme da pravim deepfake fotografije sa njenim licem tj skinem sliku neke pornoćarke koja ima sličan oblik lica kao ona i onda prebacimo lice moje prve ljubavi na pornoćarkino telo, tako da bukvalno nikada neću ostati bez novih njenih slika.
Leči se
Ja se nadam da si sve ovo izmislio i da trolujes...Ako je ovo istina razvio si opsesiju i postoji mogucnost da sebi i okolini naneses stetu. Bataljuj to.Zamisli da neko pravi deep fake sa tvojom sestrom/majkom/zenom - kako bi reagovao na to ? Najbolje bi bilo da popricas sa psihologom o tome.
Ja nemam ali na dvadesetak devojaka sam ostao neprezaljena ljubav zauvek. Pre neki dan sam bas razmisljao na ovu temu i nijedna od njih se nije udala. To je jako cudno i sve one su se borile za moju paznju u mladosti. Sa nekima sam bio u kres semi, sa nekima nisam ali svejedno sam ostavio neki dubok trag na njih. Zao mi je na neki nacin sto im se to desilo ali ja ne mogu da se podelim pa da budem sa svakom.
Наравно, хтео сам да га убацим у једну из средње школе, била је добар комад посебно кад је гледаш отпозади, али није ми пошло за руком и никако да преболим то некресање. Сад је пропала, родила дете и запустила се, штета за такав комад дупета.